Шта Заветине чини друкчијим од других? Мајсторска радионица рукотворених и дигиталних издања ВАЛТАЗАР ПРЕВАЛЕЗ . Мобаров институт. Начин на који се писци и уметници, читаоци и преводиоци, штампари и други, удружују и испомажу. Удружујући свој дар и мар.

ЗАВЕТИНА

ЗАВЕТИНА
локација

среда, 21. јул 2010.

Бистра вода у којој се виде многе жабе

 Залазак. Звижд, лето 2010. Снимак - Заветине.
  
"Велики грех тзв. официјелне књижевне критике јесте стварање
АТАРА, у оквиру једне генерације, или поетичког усмерења,
групације, стварање договорних хијерархија и канонизација...
Српска књижевност ХХ века има пет хиљада песника, или
писаца, двадесет хиљада књижевних награда (општинског, среског,
републичког и савезног значаја), и свака од њих и свако од њих има
заносни парохијални дух тамјана, који у свету не значи ни лулу дувана!
Овде се тзв. официјелна књижевна критика једино успешно
бавила - надувавањем. И један исконски песник неодољиво пожели у
неком тренутку да му уважена господа критичари - надувају (не опус!
ситни су они рибе за то!) балон звани илузије - илузије генија парохије!
Књижевно - критички прагматизам и позитивизам није нешто
што су смислили тзв. српски официјелни критичари. Официјелна
књижевна критика је корумпирана и разни су облици корумпираности,
заборавности, дакле искључивости и неморалности. У српској
књижевности се, у последње време, поред читавог низа трбухозбораца,
јавио и један специфичан сој "телефонских критичара", оних који бирају
тобоже најчитанију књигу године! Врви дакле од класичних
намештаљки и гадарија, које са правом књижевном уметношћу и науком
имају везе колико и шустерско умеће!
Битка, то јест кермес текуће официјелне критике, унапред је
изгубљена! " пише Белатукадруз, у једном од наставака, који се тренутно публикују на интернет адреси http://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/knizevna-olos
новопокренутог Веб сајта "Архив Белатукадруз". Најужи круг пријатеља Белатукадруза отпочео је публиковање књиге, коју је М. Лукић написао, пре неколико година, а коју нико у Србији није хтео или смео да објави, због жестине критике савремене официјелне српске критике и њених појединачних актера. Случај Белатукадруз је створен, по свему судећи, након што је М. Лукић објавио под књижевним псеудонимом роман "Доктор Смрт", у којем је жестоко критиковао и своје пријатеље и тзв. непријатеље. Повређен, један од Лукићевих тзв. блиских пријатеља је реаговао виц-критком; тако је изгледа почело, оно - што сада на страницама Веб сајта  "Архив Белатукадруз". На задовољство многих читалаца у овим спарним летњим данима, кренуло је публиковање делова књиге коју, понављамо, нико последњих година у Србији, није хтео да објави да се не би замерио, видећете већ коме. Судећи према већ публикованим партијама, никоме неће бити досадно, пре свега због истинске промаје која недостаје и уопште, а посебно у овим спарниум данима...

четвртак, 20. мај 2010.

PUŠKIN I BRONZANI VITEZ

MOSKVA – Piscu Dobrici Ćosiću je u Moskvi uručena nagrada Puškin za izuzetne zasluge u književnosti.


Nagrada, odnosno medalja Puškin dodeljena je danas prvi put, u okviru Prvog slovenskog foruma umetnosti Zlatni vitez.
Cilj tog foruma je, prema rečima njegovog predsednika Nikolaja Burljajeva, da predstavi sve što je najbolje u slovenskoj kulturi.
Na svečanosti u zgradi Doma ruskog zarubežja (dijaspore), predsednik udruženja pisaca Rusije Valerij Ganičev uručio je Ćosiću i nagradu Zlatni vitez za književno stvaralštvo.
Srebrni i bronzani vitez uručeni su piscima iz Ukrajine i Bugarske, Borisu Olejniku i Nikolaju Petrovu.
Burljajev je rekao da za Ćosića, kako je naveo, "legendarnu ličnost", važi da je "srpski Tolstoj", ali da bi on pre rekao da je reč o "srpskom Solženjicinu".
"Obojica su bili ratnici, beskompromisni borci, zatvarani i sudbine su im slične", rekao je Burljajev.
Ćosić je primajući nagradu kazao da Puškinova medalja kojom je nagrađen "predstavlja najveće priznanje" za njegov 60-godišnji književni rad i izrazio nadu da će to biti i nagrada srpskoj literaturi....
 
Beta [objavljeno: u Politici: 18/05/2010]
 
Videti više: file:///C:/Documents%20and%20Settings/Biblioteka/My%20Documents/Vesti%20dana%20%20Ćosiću%20uručeni%20„Puškin“%20i%20„Zlatni%20vitez“%20%20POLITIKA.htm
 

***
MOSKVA


OD STALNOG DOPISNIKA



NAGRADU koju sam dobio za šezdesetogodišnji književni rad primam sa najdubljom zahvalnošću i uzbuđenjem, jer ona dolazi iz kulture koja predstavlja moju književnu otadžbinu. Ovim rečima Dobrica Ćosić, kao prvi dobitnik zlatne medalje Puškina, zahvalio se na visokom priznanju koje je mu je dodelio Prvi slovenski literarni forum “Zlatni vitez”. Ćosiću je nagrada uručena u Domu ruske dijaspore, u prisutvu moskovske kulturne i književne elite.

- Šest decenija tragam za smislom ljudskog bivstvovanja, najpre kao revolucionar, komunista, a zatim kao pisac romana o ljudskoj sudbini na srpskoj zemlji u 20. veku - rekao je Ćosić u svojoj besedi. - Posle svakog romana, stena mi se survavala na podnožje brega i ja sam ponovo drugu gurao ka vrhu, da sa njega ugledam nepoznato. Šta sam shvatio, šta sam sebi i čitaocima razjasnio o smisliu ljudskog bivstvovanja? Nemam jedan odgovor.

Tragizam čovekovog sudara sa istorijom i ideologijom bio je, kako je Ćosić rekao, osnovna tema njegovih romana:

- U Evropi, Rusiji, na Balkanu, na srpskoj i nekadašnjoj jugoslovenskoj zemlji, sila ideja, religija i ideologija, činila je zla u ime dobra, harala narodnim i ljudskim životima u 20. veku, pretvarajući milione

ljudi u zločince i žrtve. Doživljaji u ratu, ljudska stradanja bili su toliko snažni da sam morao u miru da ih ispričam... Prijatelji su mi savetovali da čitam ruske velike pisce koje do tada nisam čitao.

Predstavljajući ovogodišnjeg dobitnika nagrade predsednik organizacionog komiteta “Zlatni vitez” Nikolaj Burljajev je rekao da je Ćosić legendarna ličnost i da mu među književnicima nema sličnog u svetu.

- Ćosića neki zovu srpski Tolstoj, mada ja mislim da je primerenije da se zbog svega što je proživeo nazove srpskim Solženjicinom - rekao je Nikolaj Burljajev.

Na konferenciji za novinare naš pisac je fascinirao prisutne prisećanjem na Kongres sovjetskih pisaca davne 1954. godine, kada je imao prilike da razgovara sa tadašnjim velikanima. Ruskim piscima se posebno dopalo što je Leonida Leonova nazvao svojim književnim učiteljem.

Otuda i nagrada koja mu se dodeljuje u Rusiji ima poseban značaj:

- Svestan sam da mi je ovo sigurno poslednja nagrada u životu, ali me raduje što sam u novoj Rusiji, gde postoje ljudi koji drugačije i pozitivnije misle o kulturi - kazao je Ćosić. ....

Videti više: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=179455&title_add=Srpski%20Sol%C5%BEenjicin&kword_add=dobrica%20cosic%2C%20zlatna%20medalja%20puskina

****
Iz Komentara Politikinih čitalaca:

Mladen Mladenovic, 18/05/2010, 23:46
Covek cije se pisanje o tragicnoj sudbini srpskog naroda u potpunosti obistinilo, i covek, kome je svo opisano zlo pripisano kao da ga je on ucinio. Pismenost koja je prepustena cerupanju i samaranju srpske polupismene "intelektualne elite". Ove dve nagrade su "glogov kolac" za tu "elitu" koja svu filozofiju vidi u bauljanju po blatu, u samoponizavanju u glupostima i povladjivanju sili.


Milorad Maric, 18/05/2010, 23:46
Interesuje me da li je imao prilike da se sastane sa g-djom M. Markovic. I ona je jedan od ruskih laureata mnogobrojnih nagrada...

N. Novaković, 19/05/2010, 00:45
Бурљајев је рекао да за Ћосића, како је навео, "легендарну личност", важи да је "српски Толстој", али да би он пре рекао да је реч о "српском Солжењицину". "Обојица су били ратници, бескомпромисни борци, затварани и судбине су им сличне", рекао је Бурљајев. - Solženjicin je bio u Staljinovom logoru, kasnije pod prismotrom, a onda prognan iz SSSR-a. Ćosić je gostovao na Golom otoku u kratkim pantalonama po nalogu Tita i Rankovića, a prognan je iz centra Beograda na Dedinje. Mora da je Burljajeva neko obmanuo o činjenicama.

ЕраСОвогСвета , 19/05/2010, 02:13
И Толстој и Солжењицин, и Рус и Србин. Ћосићева дела, као и његово делање у културној и политичкој сфери, драгоцени су, а Словенски форум је направио велики корак ослобађајући се форме филмског фестивала и има шрилику да постане веома значајна манифестација за словенски свет. За свако стварање потребна је најпре визија. Нема разлога да Словени не замисле велику породицу народа и култура које имају исти источник и негују своје заједничко порекло, обогаћујући се у међусобним контактима на свим пољима.

zlatko s petrovich, 19/05/2010, 06:41
Veliki Talenat i Pisanija O Srbiji,a vreme S Titom? Veliki Talenat ,kako to,da nije osetio? A ,Moj Tata znao je za tu Podvalu! Eeee moj Dobrice! Nikad nisam mesao : Karakter coveka i talenat coveka ,a Ti si talenat,al ne i karakter Coveka.:I pored svih ovih glorifikacija,zar si zaaboravio kad si glorificirao komunisticku omladinu! Covek je:Onaj iz intgelegdencije i istine,a ne iz opurtuizma.A gde Si Ti?

Сл. Васојевић, 19/05/2010, 08:00
Добри словенски писци имају шансу да добију високе награде на Западу ако пишу против свог народа, ако су дисиденти. Добро би било да се створи један амбијент словенских култура, њиховим повезивањем и прожимањем, који ће бити препознатљив на светској сцени и који ће имати награде попут ових коју је добио Ћосић. Изванредне изјаве нашег цењеног књижевника. Ценимо себе да би нас и други ценили. Не предлажем повезивање култура да би били против некога, него да се узајамно помажемо за стварање још бољих дела.

savo savic, 19/05/2010, 10:21
Najbolje bi bilo da ostane u Moskvi,sa Mirom i Markom, tamo im je mesto

Predrag , 19/05/2010, 10:34
Slobodan je parafrazirao interviju Fidela Kastra Americkom NBC-u oko pre 10 godina. Definitivno je da ove tri sile saradjuju ali onaj deo o nacistickoj evropi je dosta sumnjiv. Balkan se do sada u istoriji pokazao kao zariste koje je tesko ugasiti vec je jedino moguce privremeno zagasiti. To sve velike sile znaju i one se neuzbudjuju puno oko nas, nismo mi naj veci sveski problem. Ideja Slovenstva se tezi odrzati to je znak ove nagrade i povezivanje pesnika . Nazalost ideja slovenstva je zanimljiva samo pesnicima i lingvistima. Politicarima nije ni na kraj pameti.

Гоца Сликарка , 19/05/2010, 11:26
Ма изгледа да они нису схватили још са ким имају посла, па нама су Хабсбурговци хтели да дођу главе још пре Гаврила Принципа, све су смислили шта ће да нам раде, Гаврило је био повод, па где су Хабсбурговци а где су Срби. Идите у антикваријат, јооој шта тамо има да се прочита, узмите фасциклу црну са унутра малим књижицама положена је са десне стране полица па да видите чуда не виђена. Исправите ми ако нешто напишем одвојено а треба заједно да ме гоподин Јовановић не исправља, мада ја волим када ме он исправља зато што је добронамеран, приметила сам да посебна сорта људи чита "Политику" а посебна сорта неку другу новину исто као и ТВ или исто као што су неки ушли у једну странку а неки у другу, треба да купим ту књижицу са правописом све сам заборавила.

Бранко Маликовић, 19/05/2010, 11:27
Хвала великом братском Руском народу на "Пушкиновом"признању, такође, великом нашем књижевнику, државнику и човеку, који је својим животом и делом обележио једну велику епоху српске културе и стваралаштва.

Michel Nostradamus, 19/05/2010, 14:45
Tolstoj, Solzenjicin i Cosic u istom rangu?. Pa ako je vec tako zasto ga ne predloze za Nobelovu nagradu za knjizevnost, pa da barem stane rame uz rame sa Andricem?. Ponekad se stvarno iznenadim ovakvim vestima.
itd., itd.

среда, 17. март 2010.

Титови наследници

Јованка Броз: Титови наследници смо његова деца и ја
Председник IV општинског суда, судија Звонимир Бандић, 6. јула 1984. године донео правоснажну пресуду да смо Титови синови Жарко и Александар – Миша Броз и ја, наследници Титових дела, односно да имамо сва ауторска права


Минула изложба под називом „Тито-фото” у Музеју историје Југославије, на којој су представљене фотографије које је снимио лично Јосип Броз Тито, преминули председник преминуле Југославије, поново је отворила питање коме припада оставштина Јосипа Броза Тита. У неколико текстова„Политика” ће покушати да одговори на ово питање.
Последњег дана фебруара у Београду је у Музеју историје Југославије, затворена изложба „Тито-фото”. Петнаест дана очима многобројних посетилаца, али и домаће и светске јавности, биле су изложене фотографије које је годинама стварао лично Јосип Броз Тито. Тако су многи први пут сазнали за овај хоби председника бивше Југославије и наравно, имали први пут прилику да виде фотографије из приватне архиве. Организатори изложбе су ове фотографије поделили у неколико циклуса: „Моја Јованка”, „Мој Крлежа”, „Моје резиденције”, „Моја путовања”, „Моји пси”, „Моја острва”, „Моје прославе”...
Шта о изложби мисли Јованка Броз, удовица Јосипа Броза Тита?
– Дубоко сам повређена том изложбом! Запрепастило ме је да без било каквог разговора са мном, без питања и одобрења, објављују моје фотографије. Зар нико неће да схвати да сам ја још жива и здрава и да се не могу поигравати мојим именом како и када коме шта затреба. Кад су тако „добронамерни”,па што ме некад не прикажу у другом светлу, зашто приказују моје голишаве фотографије? Зашто не кажу да сам била борац, носилац Споменице од 1941. године, да сам била официр са високим чином у војсци, да сам била Титова супруга и сапутница 35 година, да сам у том својству наступала јавно као друштвени радник у земљи и иностранству, да сам најбоље што сам могла и знала представљала нашу земљу која је била поштована у свету....



четвртак, 11. март 2010.

Sasvim razumljivo, zar ne? Pripajanje...

Према писању: Тањуга

Београд - Академик, књижевник Добрица Ћосић обратио се писмом председнику Србије Борису Тадићу са молбом да помогне обнову издавачке куће "Просвета".
Синдикалне организације "Просвете" су доставиле Тањугу писмо Ћосићау коме он наводи да сматра да "као најстарији писац 'Просвете', нема разлога да убедјује Председника у националну и културну неопходност да се спасе пљачка 'Просвете' и уништи њен огромни духовни и културни фонд, јединствен на Балкану ".

"Постоје реални услови и расположење директора 'Службеног гласника ', господина Слободана Гавриловаћа, да 'Просвету' припоји 'Службеном гласнику 'и покрене сав њен запостављени и уништени потенцијал ", тврди Ћосић.
Он наводи да би "обнова 'Просвете' за нашу иначе смалаксалу куижевност данас била од прворазредног културног значаја, а 'Службени гласник 'би обновио не само капитална издања' Просвете ', него би обновио и њену целокупну издавачку делатност из 19. и 20. века, која заслужује да траје и у овом нашем 21. веку ".
Ћосић моли председника Тадића да његов апел не разуме као "уску професионалну мотивацију, већ као културни и патриотски чин "на шта га, како наводи, обавезујечитав његова биографија.
"Зато Вас молим, да преко Агенције за приватизацију покренете поступак расидања уговора са ИПС Медији доо са одговарајућим правним последицама ", стоји у Ћосићевом писму.
Објављено у филе: / / / Ц: / Доцументс% 20анд% 20Сеттингс/Библиотека/Мы% 20Доцументс/Дневни% 20лист% 20Данас% 20% 20Из% 20сата% 20у% 20сат% 20% 20Ћосић% 20писао% 20председнику% 20Тадићу% 20поводом% 20Просвете. хтм

уторак, 02. фебруар 2010.

Титов Бункер / Склониште у Коњицу


Изложба у Титовом бункеру

Склониште у Коњицу, за чију је изградњу издвојено више од четири милиона долара да би Броз и још 350 људи били безбедни, постаје место за уметност
Кревет који је био предвиђен за Јованку и Јосипа Броза (Фото Горанка Матић)
Специјално за ПолитикуРим – Бункер АРК – атомска ратна команда(војни назив „Д-О”), који је, недалеко од Коњица, у унутрашњости брда, у подножју планине Златар,подигла бивша ЈНА на површини од 6.500 квадратних метара, биће на пролеће следеће године претворен у специфичан изложбени простор у коме ће бити одржан Међународни бијенале савремене уметности под називом „Д-О АРК Underground”. Смештен на дубини од 280 метара испод земље, бункер је саграђенса намером да, у случају (атомског) рата, функционише као центар војних операција (склониште за Штаб врховне команде) и склониште за председника Тита, његову породицу и најближе сараднике. Овај објекат, који подсећа на лавиринт, са више од стотину просторија и потпуно сачуваним инвентаром (састоји се од бројних резиденцијалних простора, сала за конференције, канцеларија и „председничког блока”), био је предвиђен да обезбеди несметан живот 350 људи током шест месеци. До 90-их година изградња (која је трајала од 1953.до 1979.и за коју је инвестирано 4,6 милијарди америчких долара) и постојање овог бункерабила је најстроже чувана војна тајна.
Изборомместа, са простором који је у потпуности сачувао све знаке и симболе бившег система, пројекат Бијенала, који је већ стекао право да се користи знаком CECEL (Council of Europe Cultural Event)излази из оквира стандардне међународне манифестације. Пројекат долази из Босне и Херцеговине, а Савет Европе га је прогласио културним догађајем Европе 2009/2010. У финансирање пројекта укључио се и Унеско.


Склониште у Коњицу, за чију је изградњу издвојено више од четири милиона долара да би Броз и још 350 људи били безбедни, постаје место за уметност
Кревет који је био предвиђен за Јованку и Јосипа Броза (Фото Горанка Матић)
Специјално за ПолитикуРим – Бункер АРК – атомска ратна команда(војни назив „Д-О”), који је, недалеко од Коњица, у унутрашњости брда, у подножју планине Златар,подигла бивша ЈНА на површини од 6.500 квадратних метара, биће на пролеће следеће године претворен у специфичан изложбени простор у коме ће бити одржан Међународни бијенале савремене уметности под називом „Д-О АРК Underground”. Смештен на дубини од 280 метара испод земље, бункер је саграђенса намером да, у случају (атомског) рата, функционише као центар војних операција (склониште за Штаб врховне команде) и склониште за председника Тита, његову породицу и најближе сараднике. Овај објекат, који подсећа на лавиринт, са више од стотину просторија и потпуно сачуваним инвентаром (састоји се од бројних резиденцијалних простора, сала за конференције, канцеларија и „председничког блока”), био је предвиђен да обезбеди несметан живот 350 људи током шест месеци. До 90-их година изградња (која је трајала од 1953.до 1979.и за коју је инвестирано 4,6 милијарди америчких долара) и постојање овог бункерабила је најстроже чувана војна тајна.
Изборомместа, са простором који је у потпуности сачувао све знаке и симболе бившег система, пројекат Бијенала, који је већ стекао право да се користи знаком CECEL (Council of Europe Cultural Event)излази из оквира стандардне међународне манифестације. Пројекат долази из Босне и Херцеговине, а Савет Европе га је прогласио културним догађајем Европе 2009/2010. У финансирање пројекта укључио се и Унеско.




[објављено: у Политици, 02/02/2010]
пошаљите коментар погледајте коментаре (8)
Повезани текстови

понедељак, 11. јануар 2010.

Pronađena ljubavna prepiska pesnika L. Kostića

(Ilustracija, rad turskog pesnika)

Dragan BOGUTOVIĆ, 09.01.2010 20:48:57 (Vecernje novosti, Kultura)

Otkrivena dosad nepoznata ljubavna prepiska velikog srpskog pesnika Laze Kostića. Istovremeno imao više strasnih veza, ali je samo Pavi posvetio pet pesama...

U MLADOSTI, dok je studirao u Budimu, veliki pesnik Laza Kostić (1841-1910) upoznao je Pavu Stanković, šezdesetih godina 19. veka, i pune četiri godine bio sa njom u strasnoj ljubavnoj vezi. O tome svedoče i dva dosad nepoznata ljubavna pisma koja su mladi ljubavnici razmenili. Pronašla ih je Zorica Hadžić (1977) asistent na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, i uz komentare objavila u poslednjem broju „Letopisa Matice srpske“.Dva pisma pronađena su u rukopisu monografije o Lazi Kostiću, koju je napisao Milan Savić (1845-1930), književnik i sekretar „Letopisa“, inače veliki Lazin prijatelj. Rukopis predstavlja prošireno i dosad neobjavljeno izdanje monografije i čuva se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske. Sa njim je svojevremeno bio upoznat i Mladen Leskovac, ali je odbio da ga objavi jer je u njemu Savić neka Kostićeva pisma skraćivao i izostavljao mesta koja nisu za javnost - reč je o Lazinim pismima Antoniju - Toni Hadžiću, upravniku Matice srpske i takođe njegovom dugogodišnjem prijatelju.- Paulina - Pava Stanković bila je velika mladalačka ljubav Laze Kostića. U vreme dok je bio student prava, on je često i rado posećivao kuću njenog oca Josifa Stankovića i najverovatnije je tako upoznao i zavoleo - kaže za „Novosti“ Zorica Hadžić. - Simpatnica, kako ju je nazivao, crnooka Paulina ostavila je značajan trag u životu Laze Kostića. Dvoje mladih imali su mnoga zajednička interesovanja, poput potrebe da se oprobaju u glumi. Prilikom proslave 100-godišnjice rođenja Save Tekelije u Novom Sadu 1861, u Sterijinom „Kir Janji“ Lazi je pripala uloga notaroša Mišića, dok je Pava glumila Jucu. Bila je to burna višegodišnja ljubav koju je Laza ovekovičio u pesmama „Volimo se“, „Ti i ja i tvoja slika“, „Sinoć“, „Anđeliću“, „Srce kuca“.Razmenili su mnogo pisama, o čemu je Laza u jednom pismu Toni Hadžiću zabeležio: „Ja zapucao gotovo svake nedelje pisati u Budim kao apostol“. Hadžić je po svoj prilici bio i posrednik između njih dvoje, a pretpostavlja se da je njegova velika simpatija bila Pavina sestra Mara...

... dalje, više: U snu vezem crne oči






Телеграми и писма Damianovitcha

Телеграми и писма Damianovitcha
Краљевића Ђорђа Карађорђевића