Translate

мобаров институт

Шта Заветине чини друкчијим од других? Начин на који се писци и уметници, читаоци и преводиоци, штампари и други, удружују и испомажу. Удружујући свој дар и мар. (Мобаров институт.)

Дибидус

Дибидус
Ново друштво Дибидус

slike link

Мишљеновац ПРЕГЛЕДАЧ ("Сазвежђа З") Сурбита ПРОЈЕКАТ |ПИСМА|Квака|Бездана уметност|Архипелаг Белатукадруз|Знакпрепознавања|Шопови|Мишљеновац|Међу нама|Црта|Лавиринт|ДИЦА СЗ|Непознати Звижд| СИР| Четвртак| Стооке новине| МЕТАФИЗИКА| БАЛКАН| Цветови бундева|Знак| ПОВРАТАК| ВРТИБОГ| МАГАЗА Заветина| Врата Звижда| ППЗ (алманах)| ВАМПИРИ|Бездана уметност|ПИСМА ЗАВЕТИНАМА|Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ|ОЧЕ НАШ...| МЕТЛА| Едиција ЗАВЕТИНЕ| Фонд „ЗАВЕТИНА“...|САЛАШ СЕВЕРАЦА| НЕЧИСТА СРБИЈА| ЗАВЕТИНА ППЗ| РЕНЕСАНСА|КОМПАС| ВРЗИНО КОЛО|ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА| Себични музеј| МАЈМУНСКА ЗАВЕРА|Музеј српских ренесансних духова|МОБАРОВ| Ново Друштво "СУЗ"| Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА| Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1)| Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2)|Библиотека COGITO|Библиотека ПРЕТЕК 1| Библиотека ПЕЛАЗГИОН|Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ|Библиотека: Из заоставштине| КОГИТОКЛУБ|Библиотека Дефтердарова капија|Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА| Архив у оснивању, 2ТАЛОГ| Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ| (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека"| Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА| ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.| Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ| Академија Феникс| Музеј Трговаца светлошћу|Телеграми и писма Damianovitcha| Бора Станковић још порезник, још у завади| БИСТРА ВОДА У КОЈОЈ СЕ ВИДИ СВАКА ЖАБА| ТРОУГАО| ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА| Уредник "ЗАВЕТИНА"|

Канал Заветина

Канал Заветина
преко 400 нумера. 32 пријављена корисника • 70.682 приказа

ТЕСЛА : Нема празнине на Земљи, нити у свемиру

ЛеЗ 0013529 Теслина титула - "она највећа могућа", "Виша од краљевске, ја сам Србин" Остале су ове Теслине речи, аутентичне, као најбољи одговор свим мистификацијама, како се осећао сам велики научник-песник, и ко је био!

* *

ЛеЗ 0013527 Причам са муњама на матерњем језику. Интервју, који је наводно био скриван скоро 120 година, Никола Тесла је дао часопису „Бесмртност“ 1899. године, а објавио га је портал „Ејншент код“. …Оно за чиме ја трагам луђе је, веће и још више немогуће. То јешта учинити да се у свемиру сваки човек роди као Христ, Буда и Заратустра. Ја знам да је гравитација наклоњена свему што треба да лети и моја намера није да направим летеће направе (авион или ракету), већ да човеку повратим свест о његовим властитим крилима. Даље, ја покушавам да пробудим енергије које се налазе у вакуумима. Вакууми су највећи извори енергија. Оно што се сматра празнином само је манифестација непробуђене материје. Нема празнине на Земљи, нити у свемиру. У црним рупама, о којима говоре астрономи, најмоћније су енергије и извори живота

ЛеЗ 0013528ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ.Међутим, постоји нешто што се непрестално прећуткује и преко чега се прелази. То је питање, постављено одмах после питања ко је Тесла, које новинар Смит поставља и које гласи : „ Ко су, заправо, Срби?" Следи Теслин одговор, кога преносим у оригиналу, због његове изузетне важности за разумевање нас Срба. Тесла, дакле, одговара: „...Срби су посредничко племе међу народима, трговци сунчаном енергијом на Земљи. Роба им данас слабо иде, па су се забринули." / Бранко Драгаш

НАШЕ ПРИЧЕ

НАШЕ ПРИЧЕ
Избор.Преглед

Давно, давно...јуче!


..
..


Лукића храст се налази на јужној подгорини Космаја, око 14 km североисточно од Аранђеловца. Од центра села Раниловић удаљен је око 1,5 km. Приступачно је асфалтним путем од Аранђеловца, или од Сопота преко Рагаче, до Раниловића, а затим камено-земљаним сеоским путем. Од Београда је удаљено 94 km преко Аранђеловца и 64 km преко Сопота. Ово монументално храстово стабло је на око 216 m надморске висине на благо нагнутој падини изворишне челенке. Под спомеником природе „Лукића храст” - Раниловић подразумева се стабло храста и припадајући простор. Старост стабла - око 400 година Храст сладун представља један од најлепших европских храстова. „Лукића храст” - Раниловић је типичан представник своје врсте. Поседује право, здраво и пунодрвно дебло; широку објајасту крошњу, чије се гране спуштају на висину од 2 m од површине земље. Велике димензије обима и пречника дебла потврђују да се ради о стаблу на осами (без конкурената). Овакав импозантан изглед стабла тренутно нарушава једна од основних грана (која се рачва из дебла), а која је потпуно сува јер је сигурно доста година под нападом инсеката. На појединим местима широке крошње такође су присутне суве вршне гране које су највероватније резултат деловања полупаразита имеле. У декоративном смислу имела може да са својим на доле висећим зеленим жбуновима улепша само стабло, међутим као полупаразит она црпи хранљиве материје из врха ка основи гране. Углавном се овај полупаразит преноси семеним путем помоћу птица. У свакој основи крошње се запажа већа калусна маса, настала после одваљивања дебље и полусуве гране услед невремена. Стабло је витално и још увек плодоносно.[1]

ЛеЗ 0013526    
                     

ПРИЧА О УТИЦАЈУ

Заветине су, на првом месту - око, круг, ширење концентричних кругова, обнова. Жеља да се буде и у свету и код куће, што изгледа немогуће. Медиј Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ развија се снагом нових стваралачких иницијатива и погледа, и поједине странице овог Сазвежђа се чекају и препоручују. Хоће ли, кроз годину дана, ово Сазвежђе имати милион посета? ... То смо питали крајем децембра 2011. године. - Према мерењу посећености појединих блогова и веб сајтова Сазвежђа током 2015.. године сасвим је известан стални раст посећености. Заветине су стигле до 15 милиона прегледа!

__

   Колика ли је стварна укупна посета Сазвежђа З, данас, тј. крајем јануара 2018. године? - Сигурно много већанего што претпостављамо! И много мања од онога што би овим балканским, европским али и планетарним просторима било потребно. Колики је број оних Срба, или оних особа по свету, које разумеју српски или хрватски језик, и посећују и читају понеке од блогова Портала Сазвежђа З?Да ли је, заиста, Портал Сазвежђа З стигао и до најудаљенијих кутова планете Земље, и до оних за које нисмо ни знали да постоје, а постоје и живе ко зна где?
    Било би добро да нам се понекад јаве. Кратко. Најкраће могуће. Како бисмо могли да пратимо и знамо. Прича о утицају је веома сложена!   (18. јануар 2018)

      ЛеЗ 0013519   


Камена обележја на обалама једног шведског језера. Слика нашег сталног дописника из Шведске: Branke Vedder



Нема коментара:

Постави коментар